Ja sam ovde, ja ne idem nigde. Bez obzira na težinu povrede – osim ako je potpuno onesposobljavajuća – biću isti igrač koji sam i oduvek bio. Pronaćiću način da to uradim. Načiniću neke prepravke, neke promene, ali ja i dalje dolazim.


ja-sam-ovde-ja-ne-idem-nigde-bez-obzira-na-teinu-povrede-osim-ako-potpuno-onesposobljavajua-biu-isti-igra-koji-sam-i-oduvek-bio-pronaiu-nain-da-to
kobi brajantjasamovdejaneidemnigdebezobziranatežinupovredeosimakopotpunoonesposobljavajućabićuistiigračkojioduvekbiopronaćićunačindatouradimnačinićunekeprepravkepromenealidaljedolazimja samsam ovdeja nene idemidem nigdebez obziraobzira nana težinutežinu povredepovrede –– osimosim akoako jeje potpunopotpuno onesposobljavajućaonesposobljavajuća –– bićubiću istiisti igračigrač kojikoji samsam ii oduvekoduvek biopronaćiću načinnačin danačiniću nekeneke prepravkeneke promeneali jaja ii daljedalje dolazimja sam ovdeja ne idemne idem nigdebez obzira naobzira na težinuna težinu povredetežinu povrede –povrede – osim– osim akoosim ako jeako je potpunoje potpuno onesposobljavajućapotpuno onesposobljavajuća –onesposobljavajuća – biću– biću istibiću isti igračisti igrač kojiigrač koji samkoji sam isam i oduveki oduvek biopronaćiću način dada to uradimnačiniću neke prepravkeali ja ija i daljei dalje dolazim

Najbitnija stvar je obavestiti sve oko sebe da si tu i da si ozbiljan. Ja nisam igrač koji će se pojaviti i otići. Nisam igrač koji će ući u najbolji tim jednom ili dva puta. Ovde sam da bih bio najbolji uvek. Jednom sam se zavetovao da ću postati jedan od najboljih. Tada mi je igra postala sve.Pre sam mislila da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svetu, mora da postoji neko baš kao ja ko se oseća bizarno i defektno na način na koji se ja osećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negde tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negde i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovde i da sam čudna kao i ti.Ništa nemam osim uvjerenja da sam častan, ako i to izgubim, biću ruševina.Ima jedna poslovica na tibetanskom jeziku koja kaže: „Tragedija se treba koristiti kao izvor snage.“ Bez obzira na vrstu teškoća, na težinu bolnog iskustva, ako izgubimo nadu, doživeli smo pravi brodolom.Stojimo na rubu neke razjapljene provalije. A, iznad nas, razbuktala se vulkanska lava, koja počinje da curi, rasteže se po nama – narodu. Šta bi mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam. Čini mi se da smo potpuno “stisnuti”, ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred! Možda bi nam pomogla promena političkih i ekonomskih uslova, ili pak državni udar? Možda, kažem…Nisam htio ni jesti, ni piti, odbio sam kad me nudila, htio sam biti drugačiji od ostalih, zato sam bio isti.