Ono najčudnije kada ljudi umru su njihove cipele. To je najtužnija stvar. Kao da najveći deo njihove ličnosti ostaje u njihovim cipelama.


ono-najudnije-kada-ljudi-umru-su-njihove-cipele-to-najtunija-stvar-kao-da-najvei-deo-njihove-linosti-ostaje-u-njihovim-cipelama
Čarls bukovskiononajčudnijekadaljudiumrusunjihovecipeletonajtužnijastvarkaodanajvećideoličnostiostajenjihovimcipelamaono najčudnijenajčudnije kadakada ljudiljudi umruumru susu njihovenjihove cipeleje najtužnijanajtužnija stvarkao dada najvećinajveći deodeo njihovenjihove ličnostiličnosti ostajeostaje uu njihovimnjihovim cipelamaono najčudnije kadanajčudnije kada ljudikada ljudi umruljudi umru suumru su njihovesu njihove cipeleje najtužnija stvarkao da najvećida najveći deonajveći deo njihovedeo njihove ličnostinjihove ličnosti ostajeličnosti ostaje uostaje u njihovimu njihovim cipelamaono najčudnije kada ljudinajčudnije kada ljudi umrukada ljudi umru suljudi umru su njihoveumru su njihove cipelekao da najveći deoda najveći deo njihovenajveći deo njihove ličnostideo njihove ličnosti ostajenjihove ličnosti ostaje uličnosti ostaje u njihovimostaje u njihovim cipelamaono najčudnije kada ljudi umrunajčudnije kada ljudi umru sukada ljudi umru su njihoveljudi umru su njihove cipelekao da najveći deo njihoveda najveći deo njihove ličnostinajveći deo njihove ličnosti ostajedeo njihove ličnosti ostaje unjihove ličnosti ostaje u njihovimličnosti ostaje u njihovim cipelama

Ponekad ljudi ne žele čuti istinu jer ne žele da njihove iluzije budu uništene.Biće je moralno onda kada je u stanju da posmatra svoja prošla dela i njihove uzroke- i da neke odobrava a neke ne.Verujem u Boga, ali ne verujem da je on jedno biće, dugobradi starac na nebu. Verujem da je ono što ljudi nazivaju Bogom u svima nama. Verujem kako su Isus, Muhamed, Buda i svi ostali bili potpuno u pravu. Pogrešili su samo ljudi koji su prevodili i tumačili njihove poruke.Rođen sam sa muzikom u sebi. Muzika je deo mene. Kao moja rebra, moji bubrezi, moja jetra, moje srce. Kao moja krv. To je sila koja je već bila u meni kada sam došao na svet. Bila je za mene potreba-kao hrana ili voda.Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.Roditeljsko zadovoljstvo je tajno, kao što su tajne i njihove tuge i strahovi.