Volio sam je tako lako, a tako sam teško to znao pokazati, a onda odjednom raspored madeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvijezde se trebam zagledati i tako, eto ti pjesma, ludo jedna.


volio-sam-tako-lako-a-tako-sam-teko-to-znao-pokazati-a-onda-odjednom-raspored-madea-na-njenim-ima-kao-tajna-mapa-pokazao-mi-u-koje-zvijezde-se
Đorđe balaševićvoliosamtakolakotekotoznaopokazationdaodjednomrasporedmadežananjenimleđimakaotajnamapapokazaomikojezvijezdesetrebamzagledatitakoetotipjesmaludojednavolio samsam jeje takotako lakotako samsam teškoznao pokazationda odjednomodjednom rasporedraspored madežamadeža nana njenimnjenim leđimaleđima kaokao tajnatajna mapamapa pokazaopokazao mimi jeu kojekoje zvijezdezvijezde sese trebamtrebam zagledatizagledati ii takoeto titi pjesmaludo jednavolio sam jesam je takoje tako lakoa tako samtako sam teškoteško to znaoa onda odjednomonda odjednom rasporedodjednom raspored madežaraspored madeža namadeža na njenimna njenim leđimanjenim leđima kaoleđima kao tajnakao tajna mapatajna mapa pokazaomapa pokazao mipokazao mi jemi je uje u kojeu koje zvijezdekoje zvijezde sezvijezde se trebamse trebam zagledatitrebam zagledati izagledati i takoeto ti pjesma

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem. I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim leđima, kao tajnu mapu, pokazala mi je u koju zvezdu treba da se zagledam. I tako, eto ti pesma, ludo jedna.Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem. I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim leđima,kao tajnu mapu, pokazala mi je u koju zvezdu treba da se zagledam. I tako, eto ti pesma, ludo jedna.Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto. Baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre.Pre sam mislila da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila da od toliko ljudi na svetu, mora da postoji neko baš kao ja ko se oseća bizarno i defektno na način na koji se ja osećam. Onda bih je tako zamišljala, misleći da i ona tamo negde tako zamišlja mene. Nadam se, ako si tamo negde i čitaš sada ovo, da znaš da je istina da sam ovde i da sam čudna kao i ti.Smatrao sam dužnošću i srećom da sebe i druge čuvam od greha. I sebe, uzalud je kriti. Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio... Sad o tome mislim drukčije... Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više...Nikad nisi tako nježan kao kad ti je teško. Ličiš na dijete koje se skriva.